Paulovnija vodi poreklo iz jugoistočne Kine, deo juzno od reke Jangcekjang ime je dobila po Ani Pavlovni (1795 - 1865), kćerki ruskoga cara Pavla I poznata je i po nazivima princezino drvo, carsko drvo, a u Japanu pod nazivom kiri. Iako je pripadala porodici Scrophulariaceae od skoro pripada porodica  Paulowniaceae  u velikoj grupi  Angiosperms (cvetnice). Do sada je 7 vrsta paulovnija priznato a to su:

Paulownia catalpifolia T. Gong ex D.Y. Hong
Paulownia elongata S.Y. Hu
Paulownia fargesii Franch.
Paulownia fortunei (Seem.) Hemsl.
Paulownia kawakamii T.Itô
Paulownia taiwaniana T.W. Hu & H.J. Chang
Paulownia tomentosa Steud.

Pored ovih postoje i hibridi koji nisu na spisku .

Iako je originalno ime Palovnia u svetu je poznatija kao Paulownia a kod nas je prihvaćen naziv paulovnija.

PAULOVNIJA ( PAULOWNIA ) , zašto ?

Brzina rasta

Mnogi stručnjaci svrstavaju Paulovniju u najbrže rastuće drvo na svetu pa se tako često i spominje da je ona formula jedan u brzini rasta u odnosu na druge. Očekivani rast u prvoj godini je 3-6 metara. Za 2-3 godine dostiže visinu od 10-12 metara, a do kraja razvoja koji traje 10 godina  dostiže visinu  do 20m i 30-40cm prečnika u visini grudi ( visina od 130cm en.d.b.h.) .

Energetska efikasnost

Drvo je za 30% lakše od bilo kojeg drugog drveta za građu , boje meda , brzo se suši na spoljašnjoj temperaturi, dobro se boji. U industriji je poznata i kao " drvo od aluminijuma" zbog svoje čvrstine i otpornosti na savijanje i uvijanje. Energetski je jednako najboljem uglju. Kilogram suve mase drveta daje 4.700 kilo kalorija, a recimo hrasta 2.600 kilo kalorija. Ugalj ostavlja i do 35% šljake, a Paulovnija do 5%.

Namena :

Drvo za ogrev 
Paulovnija se gaji u enrgetske svrhe, i tada se sadi na 4m2 (2x2m), a seče svake 3 godine.

Pelet 
koji se koristi kao gorivo za kotlove za grejanje, se dobija od drveta. Jeftina biomasa se dobija jer paulovnija ne zahteva ponovnu sadnju. Iz panja nova stabljika raste još brže jer je korenov sistem razvijen. Stablo se može seći bilo kada.

Drvo za gradju 
Paulovnija se može gajiti i radi dobijanja drvne građe i tada je jednoj biljci potrebno 16m2 (4x4m). Seče se nakon 7-8 godina. Zbog svoje težine i osobine sve češće se koristi u drvnoj industriji a posebno je popularna za izradu daski za surf i muzičkih instrumenata. Često se koristi u brodogradnji i izradi delova u avio industriji.

Sirovina za biomasu 
Zahvaljujući brzom rastu za kratko vreme se može dobiti velika količina biomase. Iskorišćava se stablo i lisna masa. Biomasa od paulovnije se koristi kao silaža ali i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije.

Pošumljavanje terena 
Sa svojim brzo rastućim korenom je idealno rešenje za pošumljavanje erozijom zahvaćenih terena. Paulovnija ima uzak ali jako dubok koren.

Parkovi i bašte 
su mesta u kojima paulovnija treba da zauzme značajno mesto zbog svojih kvaliteta: ogroman list, bogata kruna, divan cvet. Zbog prerade ogromne količine ugljen dioksida paulovnija se može nazvati i „plućima gradova“.
Listovi su veoma veliki, srcoliki , sa gornje strane dlakavi, zelene boje. U procesu fotosinteze jedna biljka stara 4 god svakog sata oslobađa 1,7 kg kiseonika. Cveta u 3-4 godini i to pre listanja ,a cvetovi su ljubičasti, grozdasti i mirisni.U svetu je jako zastupljena u pčelarstvu jer je njen med veoma cenjen.